Lopicic.info

Imenik i adresar pripadnika bratstva Lopičića

Ta otkrića postavila su pred redakcionim odborom novo pitanje – odakle toliki broj naših bratstvenika u preko desetak zemalja širom sveta, kako su dolazili i što je to, što ih je nateralo da se krenu na daleki put.
Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, pritisnuti siromaštvom i nemaštinom dolazi do prvih masovnijih seoba i iseljeničkih kretanja.Tadašnja Španija i nešto kasnije i u manjem obimu Portugalija, zatim tradicionalno kolonijalna sila Engleska, zaposedaju nove kontinente Ameriku i Australiju, kojima nove sveže radne snage nikad nije bilo dovoljno.Razvojem industrije i poljoprivrede u tim zemljama svedoci smo pojave brojnih konvoja brodova, natovarenih nadolazećih doseljenika iz evropskih država. Te pojave nije bila oslobođena ni tek nastajuća Crna Gora, posebno njeni brdski i primorski krajevi. Što organizovano, što pojedinačno, poneti nužnošću preživljavanja kreće se sve veći broj iseljenika, nošeni nadanjima da će se tamo, daleko od svojih kuća lakše doći do novca i sa njim, vraćajući se, obezbediti udobniji život svojim brojnim porodicama.
Razumljivo, neki su se vraćali, mnogi su međutim ostajali za uvek.
Prema zvaničnim podacima pred I svetski rat u Americi je bilo oko 20.000 Crnogoraca, što je značilo polovinu ukupne radno sposobne snage zemlje ili deset procenata ukupnog stanovništva. Prvi iseljenički pokreti počeli su odmah posle ratova 1876-78. godine, nastavljajući se kasnije organizovanije i brojnije.
Iz knjiga pasoša Državnog arhiva Crne Gore vidi se da je prve godine iza rata 1879. godine iz naših krajeva put Amerike krenuo jedan Katunjanin, godinu dana kasnije dva Njeguša, godine 1882. dva Donjokrajca, godinu dana kasnije šest Cuca i Crmničanina a godine 1884. jedan Ceklinjanin 1885 godine jedan Ćeklić itd, tako je od početka avgusta do kraja decembra 1903. godine u Ameriku otišlo 621 Crnogorac iz krajeva bliskim našem Ceklinu.
Ugledni i poznati istoričar, slavista, etnograf i publicista, koji je dugo boravio u Crnoj Gori kao izaslanik Carske Rusije, Pavle Rovinski (1831 – 1916) tvrdi, da se na osnovu dokumenata kojima je raspolagao moglo utvrditi da je za 11 meseci 1903. godine u Ameriku otišlo ukupno 6.000 Crnogoraca. Iz jednog izveštaja upućenog sa Cetinja Beču, koji je dostavio tadašnji austrijski izaslanik pri dvoru kralja Nikole, baron Oto Kun von Kunehfeld tvrdi se, da je od januara 1905. godine do trenutka slanja pomenutog izveštaja 15.000 Crnogoraca otputovalo za Ameriku. Godinu dana kasnije potvrđuju se predhodni izveštaji naglašavanjem, da se sa iseljavanjem nastavlja, tako da je sve veći broj vojnih formacija Crne Gore sveden na polovinu sposobnog ljudstva, čime je bezbednost zemlje ozbiljno dovedena u pitanje.

Moj lični email: ime@lopicic.info

Svi članovi porodice Lopičić imaju jedinstvenu mogućnost da dobiju e-mail u formi ime @lopicic.info.

Zainteresovani mogu poslati zahtev OVDE.

Napomena: Obavezno poslati 5 predloga imena (zbog mogućnosti duplikata).

Skup 2011.


Skup Lopičića u Beogradu 2011. godine.

Stablo

Rodoslov bratstva Lopičića od 1450-2012.